Saga o babi

Secam se tog jutra kao sad.Dosla nam baba u goste.Cudno tiha i neprimetna.Mama mi sapnu da je bolesna i vode je kod lekara.Ima secer.Kako neko ima secer i to mu smeta,nije mi dopiralo do mozga.Niko nije imao i volju ni zelju da mi objasnjava.Taj tihi ubica je sistematdki urusavao babinu snagu.Bio je to poslednji nas razgovor.Poljubila me i po ko zna koji put mi se izvinila za nespretnost i moju i njenu,koju nosim ceo zivot kao oziljak na glavi."Nije baba htela duso," tiho je sapnula,a oci su joj ovlazile.Ti si ucila da hodas i uhvatila si se za moju suknju,zavapila je po ko zna koji put."To je bio jedan kobni trenutak i babi se prosula vrela mast meni na glavu,koju je nosila da prelije kacamak.Opekotine su bile strasne i dugo lecene.MOja majka je godinama pricala kako je mislila da mi nikad nece izrasti kosa.Ali nekim cudom kosa je izrasla i ukovrdzala se tako,da taj mali oziljak se nikad nije video.Samo je ona znala i to ju je pritiskalo.Taj bolni kontakt za obe,mene fizicki,a nju dusevno zauvek nas je povezao na cudan nacin.Meni je nekako uvek tolerisala ono sto drugim unucima nije,a imala nas je dvadeset cetvoro. Secam se kad ju je moj otac,a njen najstariji sin i miljenik odveo u bolnicu.Prognoze nisu bile na strani tog diva,te snage.Tihi ubica je uzimao danak. Neko je od moje brace prosaputao u neverici:"Umrla je baba."Neverica.Kako umrla?Kako moze da umre ta energija?Niko od soka ni uzdah da pusti.Niko ne zaplaka i ne pusti glasa,samo ponka suza krisom isplakana,dostojna te snage i energije u strahu sakrivena,da ne remeti gorostasa u odlasku. Gledam letos na spomeniku njenu sliku u kamenu.Ista.Gledam i kao da je cujem kako me doziva preko livade na kojoj sam civala guske i skakala bosa.Njena kika omotana oko cela.Sve je tu.Majstorski uradjeno.Gledam,a moj sin mi sapuce:"Mama licis na babu". Vreme neumitno tece.Tihi ubica u nasoj porodici je nastavio svoj puc.Odneo je i mog oca i mog strica,koji se rodio kad je moj otac bio vojnik. Odlaze dragi ljudi i sa njima odlazi i deo nas.Samo ponekad u nekom osmehu,mekom pokretu i nekoj reci progovore oni i tako jedan deo nasih zivota pripada i njima.