Skitnica

Na staroj trošnoj klupi
Još iz prošloga veka,
seđaše oronuli starac

i kao da nekoga čeka.

Kosa mu potpuno seda
U ruci neka slika,
yamisljen pogled u daljini
I sećanje dragoga lika.

Beše to,da li beše
Nekad je voleo strasno
Sada se samo seća
Za sve ostalo je kasno.

Ona je oitšla davno
Sad medju zvezdama spi,
a on skita sa vetrom
Grle ga nedosanjani sni.

Voleo je to nezmo biće
I ona je volela njega,
sada napušten i sam
Tužmo se seća svega.

Moglo je možda bolje
Ivek se kaže na kraju
Ali do toga boljeg
samo odabrani znaju.

Sa suzom u oku kreće
Ide ka svome kraju,
skitnica i njena slika
da se sretnu u raju.