Noćas sam usnila
neobičan san;
Ti si bio tamna noć,
a ja beli dan.
Grlio si me nežno,
dodirivao krilma ptice.
Privijala sam se uz tebe
nezno poput lastavice.
Naslanjala svoje belo lice
na tvoje tamne grudi.
Voleli smo se dugo
od strasti začarani,ludi..
A onda je zora
počela da nas budi
Dotaknuo si mi lice
zagrljajem ranjene ptice
i nestao iza strme litice.
Smešila sam se dugo
Kao dete kad se veseli
Samo ja znam da si bio tu
i moji obrzi vreli.
Sad čekam suton
Znam san će da se vrati
Gledaću u mesec
i čekati da mi te doprati.
A ako slucajno ne dodjes
znaj da sniš u mojoj dusi
Grlicu te očajnički
kao da mi se svet ruši.
Gledacu u mesec,kucace tihi sati
Na kraju umor sklopice moje oci
Tiho cu te bez glasa pozvati
i ti ces u moj san doci.
Нема коментара:
Постави коментар