Svitac na dlanu u oku suza,
što gasne svetlo jedno u tami.
Čežnjivo gledaju jedno u drugo
Na celom svetu oni su sami.
Vozovi negde noću jure,
polako ka cilju,ka svome kraju.
Da li i oni odnose neke tuge,
a da o tuzi ništa ne znaju.
Tek svetlo poneko na tren treperi,
u oku duge nazire se lik.
Na nekom nebu što nije moje,
čuje se duše bolan krik.
A svitac gasne polako nemo
i on se blizi svome kraju.
Mozda zasvetli u novom svetu
negde u nekom novom Maju.
Нема коментара:
Постави коментар